Basketball Fantasy :: Fantaziranje

Piše: Mickey

Sva košarkaška prvenstva su odavno završena i poznati su nam svi šampioni za sezonu 2007/08. Pufta se u prethodnom fantaziranju bavio prvacima sa ex YU prostora, a ja ću u ovom tekstu nešto napisati o osvajaču titule u NBA ligi Boston Seltiksima i napraviti kratak osvrt na nedavno okončanu sezonu.

Šesti meč velikog finala, odigran 17. juna stavio je tačku na još jednu NBA sezonu. Ima malo simbolike u ovom datumu jer su Seltiksi 17-og osvojili svoju 17-u titulu na koju su čekali duge 22 godine. Kevina Mekhejla, Roberta Periša i Leri Birda se verovatno sećaju stariji ljubitelji košarke a neki novi klinci su čuli za njih i možda pogledali tek poneki meč tada ubitačnog trija Seltiksa. Prošlo je puno godina dok navijači u Bostonu nisu ponovo došli u priliku da posmatraju šampionski tim i igru. Ključni pripremni momenat za veliko zadovoljsto i uspeh njihovih ljubimaca se zbio leta 2007. godine.

Najboljem igraču i vođi ekipe Polu Pirsu uprava Boston Seltiksa je izuzetnim trejdovima dovela kao pomoć dvojicu all-star igrača i to Rej Alena iz Sijetla i Kevina Garneta iz Minesote. Tako je Pirsu koji je pre svega krilni igrač pridodat i odlični bek Alen i iskusni krilni centar Kevin Garnet. Tim dobio "svežu krv" i dva izuzetno kvalitetna košarkaša koji su uz to stigli silno motivisani da osvoje šampionski prsten. Ekipa je na taj način postala popunjena i na spoljnim i na unutašnjim pozicijama, a glavni teret sem pomenutog fenomenalnog tria su izneli i Radžon Rondo, Džejms Pouzi, Kendrik Perkins, Sem Kasel i Pi Džej Braun.Tim je pokazao izuzetan kvalitet pre svega u defanzivi, a ova karakteristika je bila od izuzetnog značaja kada je i bilo najbitnije, u plejof mečevima.

Nije potrebno biti veliki poznavalac košarke pa da se već na prvi pogled vidi da je osnovni kvalitet Seltiksa upravo veliki broj iskusnih košarkaša. Sem ove činjenice, Boston je u ovoj sezoni dobio i izuzetan kvalitet u svom 22-godišnjem pleju Rondu koji se izuzetno uklopio sa starijim igračima i svakako predstavlja budućnost kluba. Glavni je asistent tima, ali je i plejmejker koji je dobar i u poentiranju, skoku i odbrani. Jednom rečju, kompletan igrač i momak koji je mnogo puta znao da ponese tim do pobede kada stanu sve tri prve zvezde tima.

Kratka retrospektiva sezone bi izgledala ovako: u regularnom toku sezone Boston je imao skor od 66 pobeda uz 16 poraza i imao najbolji odnos u ligi. Zahvaljujući ovoj činjenici Seltiksi su imali prednost domaćeg parketa kroz ceo plejof gde su na putu do titule redom pobeđivali Atlantu sa 4-3, Klivlend sa 4-3, u finalu istočne konfercije Detroit sa 4-2 i u velikom finalu LA Lejkers takođe sa 4-2. Vidi se da u plejofu nije išlo sve tako glatko kao u regularnom delu sezone a posebno je bilo teško u prve dve runde gde su morali da igraju kompletne serije protiv Houksa i Kavalirsa. Jedan od razloga "mučenja" Seltiksa u prva dva kola plej ofa svakako leži u činjenici da su označeni kao glavni favoriti za titulu i da ih je ovaj fakat sputao umesto da im donese dodatnu energiju. Uspeli su međutim da prevaziđu sve teškoće i stignu do zasluženog trijumfa. Brojke govore da su u osvajanju šampionskih lovorika najviše učestvovali Garnet sa prosekom od 20,4 poena uz 10,5 skokova u plej ofu, Pirs je imao 20 poena uz po 5 skokova i 5 asistencija, Alen je beležio 15,6 poena uz 4 skoka i 40% pogođenih trojki, all around play Rondo je ubacivao 10,2 poena u proseku uz skoro 7 asistencija, 4 skoka i 2 ukradene lopte. Ostali su imali svoje pre svega defanzivne uloge i nisu ostvarili značajnije proseke. Pol Pirs je proglašen za MVP igrača serije velikog finala i objektivno je najviše pokazao u momentima kada je to bilo najpotrebnije.

Boston Seltiksi su tim sa visokim prosekom godina i obzirom na konkurenciju teško je očekivati da mogu da ponove ovaj uspeh. U narednom periodu će biti neophodno da se iskusnim kvalitetnim igračima postepeno priključuju novi mladi igrači ako imaju ambiciju da nastave da koračaju stazom uspeha. Smatram da će to biti teško izvodljivo, a objektivno će biti konkurentni za titulu i u sezoni 2008/09 mada je uvek u sportu teže odbraniti nego osvojiti titulu. Lično ih doživljavam kao tim sa instant kvalitetom i koncepcija kluba je i bila u tome da se uspeh ostvari odmah i u sezoni kada su pojačanja i stigla. Boston je u tome uspeo i zaslužuje čestitke a njihovi navijači se ponovo raduju posle više od dve decenije.

Sezonu 2007/08 je obeležila atraktivna košarka ali sa više akcenta na odbranu nego prethodnih godina. Bilo je i puno zanimljivih trejdova iz razloga što su timovi ulazili u njih sa potpuno neverovatnim rezonima pa je bilo slučajeva da neke ekipe stignu do izuzetnih košarkaša dok su pak na drugoj strani čudnim potezima uprava neki timovi ostajali osakaćeni za vodeće igrače u klubu. Razlika između zapadne i istočne konferencije je još uvek veoma izražena i na strani je zapada. Timovi u toj konferenciji moraju da ostvare preko 50% pobeda da bi stigli do plej ofa dok na istoku to nije slučaj. Sem toga, činjenica je da se na zapadu igra mnogo brža, atraktivnija i efikasnija košarka dok istočne timove još uvek karakteriše pre svega organizovana igra i posvećenost odbrambenim zadacima. Treba istaći i da su Lejkersi ostali bez titule možda i zbog činjenica da su pre velikog finala morali da prođu niz teških mečeva i pravo sito zapadne konferencije. Na tom putu su očigledno izgubili previše energije i nisu uspeli da se ozbiljnije suprotstave šampionskom timu Bostona.

Sezonu su obeležili i dalji napredak u igri nekih izuzetno talentovanih mladih igrača koji su već sada stasali za vrhunska dela. Tu pre svega mislim na Kris Pola iz Nju Orleansa, Kevina Martina iz Sakramenta, Dvajt Hauvarda iz Orlanda i rukija sezone Kevina Duranta iz Sijetla. Ekipe koje su najviše napredovale su Atlanta Houksi na istoku i Nju Orleans na zapadu. Trofej najkorisnijig igrača sezone očekivano i zasluženo je poneo košarkaš LA Lejkersa Kobi Brajant.

U sledećem fantaziranju očekujte tekst o reprezentaciji Srbije koja uskoro počinje pripreme za učešće u kvalifikacijama za evropsko prvenstvo a napisaćemo ga zajedničkim snagama Pufta i ja. Uživajte u letu i ne zaboravite na košarkaška dešavanja.

Pozdrav svima od Mickey-a